Nije znala koliko je dugo hodala u toj šumi u mraku, satima, možda i danima. Nije znala kuda se kreće je li ušla u samo središte šume ili tumara po njenom samom kraju, ili hoda u krug. Na momente joj se činilo da je već prošla pored tog i tog drveta, kraj kojeg je zapalila vatru da se ugrije u jednom od momenata slabosti. Kada bi mu prišla nije bilo ni tragova gareži, niti njenih čizama. Sve je izgledalo kao da čovjek nikad nije kročio u tu šumu. Znala je da to nije tačno, jer je već jednom tu bila. Ma koliko se trudila da nađe svoju staru nastambu, nije je mogla pronaći. Šuma je do sada sigurno progutala.
Amiliana Art 